Komunikacija ima mnogo funkcija i generiše niz svojih tipova i oblika. Ali, kada započnete razgovor ne u pravom stilu, malo je verovatno da ćete moći da napravite prijateljsku atmosferu između vas i druge osobe.
Komunikacija: glavni tipovi, forme i funkcije
Oblici komunikacije:
- intrapersonalne prirode;
- između grupe ljudi.
Osoba ima priliku da vodi razgovor zahvaljujući i verbalnim metodama i jeziku kretanja tela. Takođe je neophodno razdvojiti materijalnu komunikaciju kao oblik odnosa. Veza između pojedinaca uz pomoć zajedničkog rada je ono što predstavlja.
Vrste komunikacije:
- Razgovor u sekularnim krugovima. Pretpostavlja usaglašenost sa posebnim pravilima. U ovom društvu se ne preporučuje glasno glasno sve što vam je dalo na pamet. Neophodno je reći samo ono što je prihvaćeno. Razgovor ima neotkrivenu prirodu (to jest, mišljenja učesnika u razgovoru nisu u stanju da radikalno menjaju stil razgovora).
- Formalno. Izbor ovog tipa, osoba ne teži da sazna osobine njegovog partnerskog karaktera, dok koristi standardni skup reči, niz emocija, pokreta. Zbog ovoga, pravog odnosa prema razgovoru nije prikazan sagovorniku.
- Komunikacija kroz manipulaciju je samouslužna. Jedan od ispitanika postavlja cilj da dobije neophodne informacije od sagovornika uz pomoć predodređenih tehnika (na primjer, laskanje, lažna ljubaznost).
- Primitivno međusobno povezivanje. Ne postoji čovečanstvo, ali u savremenom svetu je često moguće videti kako su neki ljudi upisani u pristalice primitivnog tipa komunikacije, što je procena suprotne strane na dva nivoa: neophodan ili nepotreban sagovornik. Prvi slučaj - oni voljno podržavaju komunikaciju s njim, ako ne - uz pomoć nespretnog govora, korištenjem fizičke snage partnera u razgovoru može se odbiti.
- Poslovna komunikacija, koja, kao i komunikacija u celini, ima različite forme i tipove. U ovom slučaju, sagovornik se tretira kao integralna ličnost (starost, preferencije, itd.). Obrasci uključuju:
- pregovori;
- razgovor;
- govoriti pred javnošću;
- sastanak.
Komunikativne funkcije:
- razvoj čoveka kao osobe;
- potvrda (znanje o sebi i sagovorniku);
- ujedinjenje-razdvajanje partnera;
- pragmatičan (implementacija ciljeva);
- unutrašnja organizacija pojedinca (razvoj razmišljanja).